Видовдан 2013. лета Господњег

ВИДОВДАН 2013. ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ

Народни радикали неготинске Крајине и ове 2013. године Господње, на хришћански достојан начин, одали су почаст и дужно поштовање погинулим родољубима за слободу Србије од Косовског боја до последњих ратова. Присуством на Опелу у Саборној цркви у Неготину, Парастосу код Споменика ослободиоцима у Првом св. рату, као и пажљивим праћењем Видовданске академије у Тодорчетовом конаку, Народни радикали су, по ко зна који пут, на делу, а не само на речима, показали да су једина одговорна, државотворна и национално самосвесна странка у Срба. Без лажне скромности, осим представника Локалне самоуправе, не видесмо представника ни једне странке, (осим Народног покрета "Двери српке") како из власти тако из опозиције.

На жалост, неки су у међувремену и страначку Крсну славу угасили (СПО, ДС, ДСС, НС), па нас зато и не чуди што представника из тих и таквих, некада великих српских странака на Видову-дану нико не виде. А можда они никада и нису били велики. Време, као непогрешиви и најбољи судија, показаће ко је "вјера а ко не вјера". Живи били па видели.

Представници Народних радикала, Краљевине Србије и Српско-Француског пријатељства: проф. Милован Николић, Радмила Робуловић и Страхиња Ћирић, положили су цвеће и упалили свеће ослободиоцима.

Иако је ово од недавно не само верски већ и државни празник, услед вишедеценијског убијања националне и патриотске свести, Опелу, Парастосу и Академији присуствовао је не велики број грађана (негде око 100-120 људи).

Не сумњамо да су организатори: Црквена општина неготинска, Дом културе и Музеј Крајина дали све од себе, али неоспорна је чињеница да је обележавање Видовдана прошло доста скромно и неопажено. Обележавање тако значајног, духовног и националног благдана, када се сећамо и почасти одајемо свима онима који су за слободу Отаџбине дали оно највредније што имаше, своје животе, несебично и храбро, да би ми, њихови потомци, знали ко смо и шта смо, да би имали своју државу, да би сачували веру Православну.

Баш зато мислимо да најмање хиљаду људи, а не само стотинак, треба да присуствује на Парастосу код Споменика.

Даће Бог и срећа јуначка да тако буде, ако не већ наредне 2014. године, када ће читава Европа обележавати један век од почетка Првог св. рата, у коме је за слободу Србије животе положило преко милион људи, односно, свака друга мушка глава и сваки четврти становник Краљевине Србије, дакле, ако не тада, а оно засигурно 2018. године, када је окончан Велики рат из кога је Србија, заједно са својим савезницима, изашла као величанствени победник.

На жалост, након тога су уследили порази и разарање и уништавање српског националног бића на свим географским просторима овдашњим.

Такође смо сигурни да ће, ако не и пре, онда засигурно 2021. године, када ћемо обележити 1000 година српске државности и аутокефалности наше Цркве, Србија поново бити Краљевина са династијом Карађорђевић на челу и Народним радикалима и осталим народним и државотворним странкама у Влади Краљевине Србије. Или ће Србија бити оно што је увек била - а то је Краљевина, или је за десет година бити неће??? Коначан и дефинитиван одговор даће српски народ, као већински у држави Србији, а не Европска Унија, Савет Европе, НАТО, Америка, Русија или Кина. Или ће се Срби дозвати памети после једног века лутања, тумарања и пропадања, или ће нестати са историјске сцене, на чему већ деценијама раде разноразне белосветске немани и пробисвети у чему им неки од нас обилато помажу.

С ВЕРОМ У БОГА - ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!